TEKST :
Alber Kami

ADAPTACIJA, IZBOR MUZIKE I REŽIJA :
Nenad Purić

VOĐA PREDSTAVE:
Zoran Vasiljević

IGRA :
Merso (i ostali)………… Zoran Vasiljević

REMIKS TONA :
Lazar Jakovljević

FOTOGRAFIJA :
Radoš Marsenić

SCENOGRAFIJA :
Milan Pjević – Čupa

O PREDSTAVI :

Kako bi to rekli srednjoškolci koji Stranca čitaju za lektiru?

“Liku riknula keva, on otiš’o na plažu, naš’o ribu, kresn’o je, a posle rokn’o Arapina, pa i njega zveknuli.”
Tako nekako. Kratko, iznenadno, munjevito, naizgled povezano, pa čak i logično. A uistinu, paradoksalno i besmisleno, apsurdno do smeha. Ili do bola, svejedno.

Sadržaj ovog kratkog romana baš ništa ne svedoči o njegovim pravim namerama, razlozima, pobudama. A najmanje o idejama.

Šta je, bre, taj Kami hteo da kaže?! Da život po sopstvenoj meri i ličnim pravilima nije moguć?

Da je naše bitisanje skup nepovezanih trenutaka, slučajnih događaja i usputnih osećaja?

Da smo sami, najusamljeniji u svemu što je stvarno važno i prepušteni na volju društvu, koje se, obavezno i uvek, pojavljuje kao dželat – moralni i, naročito, fizički?

Verovatno, sve to zajedno.

I još ponešto. A šta je to, zavisiće od vas samih, od svakog ponaosob. Svako će velikog – malog Mersoa shvatiti kako mu se svidi i kako mu odgovara. To i jeste konačna i najveća vrednost ovog svevremenog dela. Možete mu sve dodati, oduzeti nemamo šta.

Kraći trajler:

Duži trajler: